Ali… nemam para!

Evo  ga jedan zaboravljeni post. Zasto kazem zaboravljeni? Jos pre nego sto sam napravila blog (ili sam bar ja tako zapamtila) napisala sam ovaj post i verovala da sam ga sacuvala na laptopu, koji se posle izvesnog vremena malo zeznuo, i trazio novo dizanje sistema, sto je znacilo da je moj teks nestao zauvek! Znala sam da tilika inspiracija za pisanje se nece vratiti uskoro, i da bih verovatno vise od pola pomenutog zaboravila da napisem ponovo iznova. Tako sam i odustala od pisanja ovog teksta do daljeg…

Kad pre dva dana udjoh da napisem onaj tekst koji sam krckala od ponedeljka, i ugledah u kanti ovaj naslov. Zbunjena cinjenicom da sam resila da ne pisem o ovoj temi uskoro, otvorih tekst da procitam kad i sta sam to pisala, kad gle cuda, tekst se sve vreme nalazio u kanti a da nisam imala pojma. A onaj sto sam krckala, kuckaju ci sve sto mi je bilo na umu, shvatih da je nepotpun, i da pre nego ga zavrsim, moram nesto da uradim. Zato ove subote za Vas imam ovu temu.

P.S. Ako ste prvo pogledali duzinu teksta i odustali od citanja, sve sto cu vam reci; ako je resenje za vas problem samo jedan ovako dugacak tekst, zar nije najmanje sto mozete uciniti – da ga procitate?

Verujem da vecina ljudi pomisli ovo u raznim situacijama koje su nas snasle – nemam para.

Iskreno, i ja sam imala isti problem, i, iskreno,  od skoro ga nemam vise. Kako? – zapitacete se. Odgovor je lak, ali ono sto ide nakon odgovora, i nije bas. Evo, gledam u ovaj tekst, i ne znam odakle da krenem sa pricom. Da li prvo da kazem ovo, ili ono. Verovatno svi cekate odgovor, ali on i nije tako presudan u resavanju ovog problema, jer je to ipak samo odgovor. Ono sto je zaista vazno, je vezba.

Lako je kad si mlad – culi smo tu recenicu bezbroj puta (ili bar neki od nas), i tu bih se slozila… nekad (dok opet neki od nas i sad). Ja bih samo rekla da je bilo lakse dok smo bili mladji, ali zivot moze biti lak i kad odrastemo. Nego, nisam ovde da sirim o zivotu uopste, nego da vam pomognem (ili bar pokusam) da resite problem nemanja novca. Pa, da pocnemo…

Imate na blogu vec moj tekst o meditaciji. Ako ga niste procitali, preporucila bih vam, mada i ne morate.

Jedan od nacina na koji sam pokusavala da resim ovaj problem je meditacija. Najbolje je da poslusate vodjene meditacije o privlacenju novca. Jednostavno mozete samo ukucati na yt vodjena meditacija za privlacenje novca i izacice vam dosta snimaka, pa mozete da birate. Kao kada sam pricala o meditaciji uopste, pomenucu i ovde za oni koji nisu citali taj clanak; kako kome odgovara, mozete svakog dana slusati drugaciju meditaciju, a u slucaju da vam vise odgovara, izaberite samo jednu. Sad se verovatno pitate “Sta bre svakog dana?“ Ne morate, samo je pozeljnije.

Kao sto rekoh, pokusala sam sa meditacijama da resim taj problem. Takodje sam probala i par nekih caka koje sam iskopala na internetu, u knjigama i sl. Kao npr. mirisati novac, stavljati lazne novcanice velikog iznosa u novcanik, tako da ih vidite svaki put kada ga otvorite, zamisljanje da imate brdo para, i bacanje istih u vazduh, sa osecajem da ste miloneri.

Pored meditacija, pokusala sam i sa vizualizacijama. Zapravo, to je metoda jako slicna meditaciji. Mozete i to pronaci na yt pod naslovom vizualizacija za privlacenje novca. U nekima cete procitati i rec „obilje“ umesto novca. Ali ne znaci da je svaka u kojoj je rec „obilje“ namenjena novcu, jer nije svakome OBILJE samo novac.

Dakle, pokusala sam sa tim metodama, ali sam se duboko u sebi drzala za uverenje da novca nemam, i ako sam radila sve to. Ponekada bi, na trenutke gubila taj osecaj, ali bi se jako brzo vratio. Cula bih sebe kako posle svakog racuna u sanducetu kazem u sebi: Uh, Boze, nemam para sad i ovo da platim. Ili kad mi treba nesto za stan, za posao, ili nesto sto zelim da kupim, odmor, kraci put, sta god je zahtevalo novac, ja bih samo rekla „nemam para“… cak i onda kada ih imam. Nekako, to NEMAM PARA je postalo deo mene. Tako da je sav moj trud da to resim bio uzaludan, na kraju sam se pomirila sa tim da necu moci izbaciti to uverenje iz sebe. Nailazili bi periodi kada bih imala novca, pa kada ne bih, i tako je to islo gore dole, ali sam zivela sa brigom oko njega konstantno.

Ono sto ne zelim je, da iko od vas koji ovo citate pomisli da nijedna od ovih metoda nece uspeti. To niposto. Zapravo, zelim da svako od vas pokusa sa ovim metodama, i da se drzi njih sto je duze moguce, i ako u pocetku osecate da se nista ne menja kod vaseg uverenja, ne odustajte. Jer ja jesam. Mozda da nisam, problem bi nestao pre, ali to sada nije vazno, vazno je samo da problema vise nema.

Sada, moje resenje za ovaj problem je bio seminar sa Smiljan Morijem. Ako ne znate ko je Smiljan Mori, procackajte malo po internetu, pa cete dobiti odgovor i na pitanje „Kakav seminar?“. Imali smo jednu jako (za Vas) cudnu radionicu.
Prvo sto smo svi prisutni radili bilo je to da nase uverenje izgovorimo na toliko smesan i uvurnut nacin da svaki sledeci put kada to izgovorimo, mi se setimo toga i pocnemo se smejati (i upalilo je, verujte mi)! Nakon toga je usledila radionica OTPUSTANJA. Napisacu Vam ovde kako je radionica otprilike izgledala. Eto mozda vam bas ona pomogne pre svega ovoga ostalog.

Imali smo zadatak da na jednom papiru napisemo svoje najteze lose uverenje, uverenje kojeg ne mozemo tako lako da se otarasimo. Ja sam napisala „NEMAM PARA“. Zatim smo trebali sav svoj bes zbog tog uverenja da iskalimo na tom papiru – zvrkali smo hemijskom papir, udarali u njega, busili rupe, psovali, i na kraju ga pocepali. Onda je sledila vizualizacija – zazmurili smo, i zamisli sebe na moru ( ili neko drugo mesto koje donosi mir), zatim vidite jednu kantu, idite prema toj kanti, i kada stignete do nje, bacite iz svoje ruke pocepani papir, tj. vase uverenje. Uzmite kantu, pridjite moru i iz sve snage bacite kantu, sto dalje mozete. Gledajte je kako plovi morem, sve dalje i dalje. Kanta je sve manja i manja u vasim ocima. I gle! Kante vise nema – vaseg uverenja nema.

Ono sto je bitno kod ove vizualizacije je to da unesete emocije u nju. To je cak mozda i presudna stvar.

Kako sam se osecala posle ovoga?

Kada sam otvorila oci, iskreno, isto kao i pre nego sto sam ih zatvorila. Mislila sam da se ipak nisam resila tog uverenja, dok posle par dana nisam shvatila da zapravo vise uopste ne razmisljam o novcu, da se ne brinem, vec ZIVIM. Prisutim sebi sve sto pozelim, bez razmisljanja „Da li cu posle imati za kiriju, za racune..“. Tome je dosao kraj. Kad god bih potrosila novac na nesto, pomislila bih: Docice to meni nazad. ne znam kako, ali znam da hoce. I verovala bih da hoce.

Opet, mozda nekome od vas ovo zvuci smesno, kazem, ne mora da znaci da ce nekome bas ovo pomoci, zato sam i navela sta sam sve radila kako bih se resila tog problema. Pokusajte sa metodama koje smatrate da vam najvise mogu pomoci, i ono sto sam u medjuvremuna naucila je to da ne trebate odustajati ni u cemu. Jos nesto… kada god pomislite kako nemate para, ispravite sebe, i recite – JA IMAM PARA.

Ono sto me je podstaklo da napisem clanak o ovom problemu je vodjena meditacija koju sam jutros poslusala, i ciji link cu vam kasnije ostaviti ovde, ali bih htela da izdvojim par recenica, i pomognem vam da ih bolje shvatite;

„Finansjko obilje se ne desava u necijem zivotu zbog teskog rada, ili dobre srece, ili pristranosti. Finasijsko obilje je jednostavno univerzumov odgovor na dosledne misli i osecaje o obilju.“

Verovatno ste nekada pomislili da nikada necete imati para osim ako ne zapnete i ne radite kao konj, a onda kako ako tako budete radili necete imati vremena da zivite. Isto kao sto su neki od nas pomislili: Ah, blago njoj/njemu, on se rodio bogat. Mama i tata mu sve kupuju, lako je njemu. I slicno… prvo, mogu i ljudi koji rade kao konji da imaju jako malo para, i da se pitaju zasto i kako. Cist primer je evo moja mama – od jutra do mraka radi u hotelu kao sobarica, a para nikad nema. Na zalost, njoj je tesko pomoci da resi svoje probleme, jer ne zeli ni da pomisli da postoji ruzacisti svet. To koliko novca cete imati, radili vi ili ne, zavisi od vaseg uverenja. Zasto bogati ljudi i njihova deca uvek imaju novca pa kazemo rodjen/a je pod srecnom zvezdom? Zato sto ti ljudi nikada nisu pomislili da nemaju novca, i ne znaju kakav je osecaj nemati ga. Nisu upoznati sa vibracijom nemanja, i zato uvek imaju. Tako i dete koje je rodjeno sa bogatim roditeljima. Neki ljudi nisu ni svesni koliko njihove misli, uverenja i emocije doprinose njihovim zivotima. Ono sto ova recenica govori je to da suma novca koja se nalazi u vasem novcaniku, ili bankovno racunu, ne zavisi ni od rada, ni od toga koliko novca Vasi roditelji imaju, vec od vasih misli, uverenja i emocija.

„Neko vreme jedini dokaz tvojeg finansijskog napredka ce biti tvoje poboljsano emocionalno stanje, i ako dopustis da to bude dovoljno, bez ocenjivanja finasijskog napredka, finansijsko poboljsanje ce se pojaviti.“

Mnogi ljudi vec posle samo par pokusaja ocekuju neki ogomni novac da im stigne u zivot, i kada se to ne desi, oni se ljute. I tu naravno grese. odustaju od daljeg rada, i gube veru da to i moze da upali. Ono sto je najispravnije raditi je pustiti vreme da donese svoje. Novac ce doci do vas, sa sigurnoscu, samo jednostavno ne trebate se opterecivati time, vec verovati i cekati. Bez nekog konstatnog cimanja: Kad ce, kad ce?

A sada izvolite link cele meditacije – MEDITACIJA

Pazljivo slusajte i verujte!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: