Sta cete zateci u poklon kutiji zavisi od Vas

Pre par dana, tačnije, nedelju i nešto dana izbacila sam na svoj instagram profil fotografiju sa opisom koji nije govorio šta se desilo zapravo, samo sa tim kako se treba čovek postaviti dalje. O čemu se tacno radi ispričaću Vam ovde. I ako neko možda misli da grešim što previše pričam o svom životu, jer sam već dobijala takve komentare, i priznaću, razmišljala sam o tome, ali sam shvatila da je sasvim nepotrebno prepričavati dogadjaje kao da su to događaji nekog drugog lica, jer koja je pojenta pričanja ovih priča ako ja nisam ta koja ih je proživela i koja deli sa Vama tadašnji osećaj.

Izgubila sam vizu. Izgubila sam pravo da živim u državi u kojoj je moj život. Posao, novopečeni suprug, prijatelji… Jednostavno DOM. Zavolela sam Beč, zavolela sam naš stan, naš krevet, balkon,našu kuhinju i generalno život koji vodim tamo. I ako odem negde na put, osećam se kao da deo mene nedostaje jer nisam blizu svog doma.

Policija mi je poslala zahtev o napuštanju zemlje u roku od dve nedelje, inače ću biti deportovana. Tek smo se vratili iz Minhena, spremni da već sutradan sednemo u bus za Srbiju kako bi smo pokupili papire koji su nam potrebni za prijavu sklopljenog braka, u Austriji, kad, imaš šta da vidiš u poštanskom sandučetu. I ako smo donekle bili spremni na ovako nešto, i svaki put kad smo otvarali pisma iz magistrata i policije, kad Vas nešto ipak stvarno snadje, ne ošamari Vas, ali Vas pljesne malo onako, da ne boli, ali peče.

Svesnost trenutka – da odlazim. I pitanje je kad ću moći da se vratim. Možda odmah, kao turista, možda tek za 3 meseca. Šta ću u Srbiji 3 meseca? A imala sam toliko planova za leto u Austriji. Tri meseca odvojena od Filipa, a nismo za ovih godinu dana bili više od 10 dana razdvojeni, i to je bilo za njega tada previše stresno! Uglavnom, početak veze, nepoverenje, daljina, sumnja… sasvim dovoljno da veza pukne. Opet, 3 meseca nije 10 dana, i ako smo se čak i venčali, taj mali crv sumnje nadje put do Vašeg uma uvek. Od Vas samo zavisi da li ćete ga hraniti ili zgaziti. Ništa, spakovala sam kofer za 10 dana, pa u slučaju da ću morati duže da ostanem, poslaće mi stvari.

Seli smo u bus sutradan, pokupili papire, i dan nakon tačno godinu dana od našeg prvog poljubca, razdojismo se. U suzama. Već smo se pozdravili kao da se 3mes necu vratiti. I znali smo da to ne valja, i da ako na kraju tako ispadne, mi smo to prozvali. Al’ eto nekako strah nas pobedio. Dodjoh ja “kući svojoj” u Kragujevac. Tužna i depresivna. I tako osta dok me najbolja drugarica neizvuče van. Eto, ako niste znali, nekad je dovoljno izaci van i crne misli odose.

Onda, rasterećena, izbacih onaj mudri opis slike na instagram, koji glasi:

Nekad nam život donese nešto neočekivano. Umemo te stvari da prihvatimo na najgori mogući način, ali i na najbolji, zavisi od nas samih. Nekad ne znam zašto me konkretno tako nesto snašlo, ali ono u šta sam sigurna jeste da je zbog nečeg većeg i boljeg. A šta je to veće i bolje, vreme će pokazati. Mi možemo birati hocemo li u suzama sedeti i čekati, ili učiniti sve da to vreme iskoristimo na najbolji mogući način.

Neću da glumim, potresla se jesam. Izbacila sam emocije koje su želele van, ali svesna totalno svega što sam gore navela. Dala sam sebi dan da prihvatim ono što me čeka, na način na koji sam umela to da prihvatim. I evo sada mogu da univerzumu dam čistu zahvalnost, bez mrlja tugovanja i straha, za ovaj poklon koji mi je poslao, i koji polako pocinjem da otvaram. Jer on za mene je uvek činio čuda, kada god sam zatrazila to. Tako znam da me ni ovoga puta neće izneveriti. Univerzume, hvala ti!

Je l’ Vam sad nesto malo jasnije, jasno ili i dalje nejasno? Ako je malo jasnije, drago mi je. Ako je jasno, još mi je draže. A u slučaju da Vam je nejasno, tu sam da objasnim.

To šta ćete zateći u Vašoj poklon kutiji zavisi od Vas

Kako to? Lepo. Prosto i jednostavno. Otvorili ste kutiju, i dobili npr. ružu.

Pf, ruža. Ne volim ruže. Zapravo mrzim ih jer ih svi vole. Više volim Suncokret. Baciću ovo. Neću reći ni hvala. Kakav je to prijatelj kad ne zna koje cveće ja volim. Fuj.

Jao, ružaaaa! Divno! I ako nisam neki veliki ljubitelj ruža, ova je baš lepa, najviše zbog toga što je poklonjena sa ljubavlju. Imam divne prijatelje koji se sete da mi pruže ovakav znak pažnje. Negovaću i čuvaću je čak i kada uvene. Hvala ti!

Je l’ Vam sad jasnije?

Situacije u životu neće baš uvek biti po našoj meri i ukusu. Možda ćete biti povređeni, razočarani, uplašeni. Ono što je sjajna vest je to da od Vas zavisi koliko ćete to osećanje držati u sebi. Niko Vam ne brani da patite, plačete i budete depresivni… daleko bilo tako nešto. I mi smo ljudi. Ali, ne činimo sebi zlo. Pronadjimo pravi način da se izborimo sa onim što nas muči, i prihvatimo ono što nam život nosi, oberučke. Čekajući dan kada ćemo shvatiti zašto je to bilo dobro. Jer zbog nečeg sigurno jeste. Na nama je samo da ne dozvolimo crnim mislima (crvićima) da nam prožderu mozak, i da imamo beskrajno poverenje u univerzum, a on će nam to poverenje nagraditi onda kada vidi da smo mi to zaslužili. Zato, ne gubimo vreme pitajući se zašto, nego izvucimo najbolje od toga što nam je dato, jer to znači “živim” a ne “samo postojim”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: